Pusti - Adastra, General Woo

Dižemo silne zidove

Svojih ego tripova

A iza njih smo usamljene skitnice

Najgore je kad desi se

Da u trenu nestane

Ono što gradili smo

Sad je prazan hram

Kako se lako odreći

Jedni drugoga

Sve svete stvari

Danas ništa ne znače

Negdje u tami prkosi

Pravednik koji doziva

Vjetar što utjehom će izbrisati bol

Pusti nek' misle što hoće…

Opet prkosim u tami

Ovog puta nema vraćanja

Ja sam pravednik ovo su nepravedna sjećanja

Pamtim sreću koja traje duplo manje

Malo procvjeta pa se pretvori u sranje

I kad postanem pric drugi dan sam opet žaba

Umoran i nemoćan ko neka stara baba-

Sve je usporeno opet osjećam se grogi

Sve što boli u trbuhu mi se se zdrobi

Odbijam bit' provociran

Odbijam bit' iznerviran

Odbijam bit' drogiran, pijan, izoliran

Zašto više nismo ljudi dobre volje?

Zašto naše ne valja a tuđe je bolje?

Zašto sve što raste mi režemo u korijenu?

Zašto nepromjenjivi obećavaju promjenu?

A svijet je nekad lijep kada gledam ga takvog

Na njemu nema dosta hrane al'

Ima metak za svakog…

Zašto dižu se zidovi stvoreni iz boli

I tko su svi ti umjetni idoli?

Govore sorry kad za milost se moli

A reklame im govore kako se živi i voli

Zato opet opet idem nazad

Duboko ispod

Dublje nego ikad gdje visoko je pod

I bit će mi dobro

Sve nevažno proć' će

A do tada puštam ih nek' misle šta hoće

PUSTI!

Pusti nek' misle što hoće…