Ulice Bijelog - Jantar

Otvaram oči, budi me mobitel, pos’o zove

Prilika za bomba pinku, ali nemam tolko robe

Trebam tol’ko love stari ili sam u govnu opet

«Buraz štanga, al' obećajem imat' ću sve do podne.»

Stavim đoze i sada mi je samo cesta pravac

Ne znam da l' sam kompententan da odradim sve to danas

Svijetlo dana piše dobar ishod il' sve do vraga

Moram ćopit' robu, prije riješit nekoliko grama

Ispred zgrade vidim svijetlo plavca, ubrzam tempo

Srećom meta nisam ja, nego neki glupi dečko

Vadim mobitel, otvorim imenik i znoj odjednom

Oblije me cijelog, čim pronađem broj od Bijelog

Solo sebi kažem «Sretno!», «U ime Oca i Sina»

Najopasniji u igri, za Bijelog sam samo klinac

«Halo, Bijeli?»

— «Molim?»

— «Bok, kak' si, kaj novog ima

Fakat imam dosta veša, trebam pol kile Persila.»

«Vel'ka sila?»

— «Sorry ono, ali stvarno mi je hitno.»

«Ak' je tol’ko bitno, dođi i nacrtaj se sa kintom.»

«Jedan bed, trebam na ler.»

«Hmmm, jebena pičko, znaš ak' sjebeš igrat ću se gumi-gumi s tvojom kičmom.»

«Nema beda stari, evo ja krećem na istok.»

«Proceduru znaš, 13 sati, ostalo sve isto.»

Sad ja trebam sveto pismo

Da odigram ovo ili znam da ode nekom život

Lupim jedno pivo, tol’ko da omekšam sranje

Teško dalje ali moram, selpo nije vječno šaren

«Zadnji put da radim ovo», molim se da nije zajeb

Jedan sat je i evo mene kod crvene kante

Uzmem robu i lagano dajem petama vjetra

Zovem broj od fakin' jutra i kažem: «Čekam te spreman»

Ispred pošte vidim Seat, kad stignem upali svijetla

«Di si, buraz?», ne mogu opisat koliko sam sretan

«Evo, provjeri robu», uzme to, ja samo gledam

Nožem pikne zatim stavi pod nos, «Klasa jedan»

Čekam keš, al' umjesto njega, nož u rebra

Očekivao sam jednom i to, al' ne od frenda

Laki mi otvori vrata, zatim me gurne na pločnik

Zovem hitnu, «U pomoć!», i počinjem zaklapat' oči

Možda ostanem živ, a 'ko zna koliko noći

Jer nemam prašak, nemam lovu «U kurac!», Bože pomozi

Mogao sam biti gospodin, al' sad sam papak sa nadom

Možda papak samo, jer postaje mi dosta hladno

«Kako je došlo do toga?», taj šapat ponavljam stalno

Muči me i zašto Laki znaš onu «Milo za drago»

Zvoni mobitel, «Halo?»

— «Di je lova?

Odmah zini!»

«Zajeb stari.

— «K'o i prošli puta, pitaš se zbog koga živiš

Dosta milosti!», gubim svijest, mislim 'ko ga šljivi

Ali kad zažmirim skužim Lakija u pozadini

«Evo gazda, rešili smo i to.»

— «Majku vam jebem!»

Radim u muriji 20 godina, bavim se onima

Koji na drogi rade, zarade da boli glava

U novinama potraži moje ime: Bjelinski

Instinktivni solo igrač, ne radim timski

Znam kako se pos’o radi, u zemlji deset posto

Gladnih, pedeset posto jadnih, 'ko je ost’o zadnji?

Ja, jer sam samo zamaskiran drot

Preko dana sam filantrop, navečer dilam dop

Vodim dva života, svoje laži motam u

Policijski kolaž i rokam, ako sumnjaš nađi dokaz

Vozim se kvartovima, meta mi je pantomima

Rad ruke koji otkriva scenu narko dila

«Halo?»

zovu me svakakvi, uplakani i bahati

Traže prah, a dimom nastavljaju mahati

Na mojem teritoriju, ne volim ljude na svojem

Pa uvijek kad se usude budem ludo nastrojen

Kao neki dan, neki mali Laki s tetovažom

Plavih baklji me pronaš'o dok je hasl’o neko brašno

Reko': «Zašto si na mojem teritoriju?

Dobri duh MUP-a ti upravo nudi doživotnu robiju

Ili praksu u mojem lobiju», odluka je jasna

I sada radi za mene, to mu je manja kazna

Sredit će mi nekoliko uhićenja, nakon toga

Metak posred čela, Laki doviđenja

Razglasio je među svojom balavurdijom da

Cestom vlada ludi boss Bijeli i da nudi pos’o, velik

I unosan, mudro sam slag’o figure

I priček'o pozive da vidim kaj jazavci nude

«Halo!»

— «Zovem u vezi praška za pecivo.»

«Kol'ko trebaš?»

— «Za početak sedam paketića, recimo

Reci svoju cijenu.»

— «Tvoju cijelu zaradu u kešu

Želim vidjeti na svojem računu u Bangladešu.»

Lik me zvao nakon toga nekoliko puta

Počeli smo vrtit' zaradu od svekolikog puka

Al' je doš'o dan kad sam mu rek’o: «Jebena pičko

Znaš ak' sjebeš, igrat ću se gumi-gumi s tvojom kičmom.»

«Nema beda stari, evo ja krećem na istok.»

«Proceduru znaš, 13 sati, ostalo sve isto.»

Poslao sam Lakija po robu s uputama:

«Lupi smrada i ostavi ga na stupu srama

Rana ne smije bit smrtonosna, moram ga uhitit poslije

Ovo ti je zadnji pos’o, nemoj sjebat', vidimo se.»

Snimao sam situaciju iz daljine

Lik je isp’o iz auta, nazv’o sam i pito di je

Nakon par minuta dođem tam i zovem pojačanje

Javljam «Novi Zagreb, jedan mrtav, jedan ranjen.»

Laki pita «'Ko je mrtav?»

*zvuk pucnjeva* - odgovaram

Ostavljam paketić i spremam svojih sto komada

Na sigurno…