Van Pameti - Kendi

Od smole lepljivi prsti

Mrvim, rolam, povučem dim

U ogledalu mi se gospodin mršti

Mogo bi da se potučem s njim

Nemam snage, ali ne žmurim, ja gledam kroz kapke

Rendgenski vid ko klark kent vezan o zid i parket

Kao Neo na meni 1001 agent Smith

Izmedju 4 zgrade postavljen u 4 zida

Tek je 4 sata, ja sam premoren i ostajem bez rekvizita

Sebi sipam kocku leda

Otvorim drugu bocu Jack-a

Posle čega me čeka užani usrani trosed i deka

Jer je gospodja legla u susednu sobu

U udoban krevet ja tu sam na podu

I rado bi ust’o da mogu i uz’o bi usranu motku

Al bolje da joj ustupim sobu… pametniji popusti

Glup ne oprosti, tu je da dopusti propast

Pa ponos i obraz u odnosu odnose poraz

U odnosu na juče u stanu atmosfera

Mir i tišina

Od sinoćne verbalne tuče samo čestice gneva

Dim i prašina

Prvo zatišje posle jebačina, kocka je bačena

Prosta jednačina, postajem jači

Ti slobodno plači al ovo znači rat

U glavi projektujem sranja, puca mi film

Iste karte kako god da promešam špil

Krene rat i nakratko nam prekine mir

Al sutra vec je dobro, ponovo se osećam živim

Ponovo živ, ponovo živa

Ponovo mi, ponovo množina

Ej pa to smo opet ja i ti

Stari tim, samim tim sve te naše svadje su van pameti

Krvave oči, naduven i naduvan, smrdim na duvan… pušim od muke

.i besa, veza ko živi pesak… tonemo jer nećemo da pružimo ruke

Oprezno hodam ko po mraku, za našu ljubav kopam raku

Ne žmurim, gledam u kapke ko na fimskom platnu bioskopa u paklu (Tuckwood)

Njen parfem u vazduhu, dlake na jastuku, u nastavku sjebane večeri

Ja sam u tripu da smo u beefu,.iako smo se pre toga jebali k’o zečevi

…moja majica i torba njena u hodniku zaboravljena je u ludoj avanturi

Tange na klaviru, brus na lusteru, moja košulja na ugaonoj garnituri

Tvoja haljina u kujni, a nakon sexa i našeg bekstva u spavaću sobu

Prazne flaše Beksa, prazna pakovanja Du-rexa na podu

A onda kreće…da pominje moje bivše i svoje bivše

Lako povrediš me kad sa njima porediš me jer me okriviš stvarno dokle više

I znam da nisi savršena, al pizdim na takav stav od žena

Kad me prcaš u mozak, a tako si hladna i jebeno staložena

Ja sam stalno naložen al sada stvarno ne lažem

Ovaj film u režiji paukove mreže je završen

Mi smo zamršeni, mi smo zaraženi

Mi smo bolesno ponosni ovo nisu odnosi odraslih mi smo klinci

Držimo balans ko klovan na žici na biciklu ko u cirkusu ti nisi u ciklusu

Takva si uvek dereš se pa ćutiš…i samo zato znam to

Da reči preteške su, pa pleteš vezu od zlata ćutanjem, to nije zlato

…to je isto ono živo blato, koje nas vuče na dno, ko brod na pučini

Muči me što ne izvučemo poruku u boci za učinjenu bol

I zašto da tako dotučeni čekamo i na fataliti

Jer ti si pametna i ja sam pametan, al ova rasprava je van pameti