Priča O Vasi L. - Đorđe Balašević

Znate l' priču o Vasi Ladačkom?

I ja sam je, tek onomad čuo

Jednom devet dana nije, izlazio iz birtije

Kažu da je bio, čudna sorta…

Otac mu je bio sitni paor

'ranio je, sedam gladnih usti'

Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava

Umrla je s' trideset i nešto…

Imali su par jutara zemlje

Malu kuću na kraju sokaka

Na astalu mrve hleba, taman tol’ko kol’ko treba

Al' je Vasa hteo, mnogo više…

Želeo je konje vrane, po livadi razigrane

Sat sa zlatnim lancem i salaše…

Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne

U karuce pregnute čilaše

Ali nije mog’o, da ih ima

Voleo je lepu al' sirotu

Uz’o bi je, samo da je znao:

Voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu

To ne bira pamet, nego srce…

Sve se nad’o da će ljubav proći

Zanavek je otiš'o iz sela

Nikad nije pis’o nikom, venč'o se sa miraždžikom

Jedinicom ćerkom, nekog gazde…

Dobio je konje vrane, po livadi razigrane

Sat sa zlatnim lancem i salaše…

Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne

U karuce pregnute čilaše

Sve je im’o, ništa im’o nije

Propio se, nije proslo mnogo

Dušu svoju, Ðavolu je prod’o

Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši

Ali nije mog’o, da ga nađe…

Mlad je, kažu, bio i kad je umro

Sred birtije, od srčane kapi

Klonula mu samo glava, k’o da drema, k’o da spava

I još pamte šta je, zadnje rek’o…

Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih

Džaba bilo sata i salaša…

Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih

Džaba bilo karuca, čilaša…

Kada nisam s onom koju volem

Znate l' priču o Vasi Ladačkom?

I ja sam je tek onomad čuo

Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu

Kažu da je bio, čudna sorta.