Ja sam covjek obican

radim svojim rukama

i nosim obraz koji traje.

Prokleta nam sudbina

samo udara

samo trazi

trazi, trazi

a malo daje.

Ja gradim autoput u glavi

da se vozim slobodno

i ne dam nikom da me gnjavi

kad vozim prebrzo.

Ja sam covjek obican

radim svojim rukama

al ovim putem necu dalje.

Vlakovi nam prolaze

sreca prati podobne

nek racun plati tko ga salje.

Ja gradim autoput u glavi

da se vozim slobodno

i ne dam nikom da me gnjavi

kad vozim prebrzo.

Jer ja samo sklopim oci

gdje god zelim ja cu doci

snovi teku uzvodno.

Nista novo, nista dobro

pod neonom ovog grada

nama gori crveno.

A djetinjstvo je gotovo.