Čovek za kog se udala Buba Erdeljan - Đorđe Balašević

U Bačkoj Palanci bila je igranka

Ma lažem, ordinarna pijanka

Svu noć smo brljali

Kako smo starili

Sve smo surovije tezgarili

Posle se kajali

Sve šatro čudili

Dokle smo stigli

I kraj kojih smo se krokodila budili…

Nešto pre fajronta

Prišla mi tipčina

Sa onim hitlerskim brčićima

Pečatnim prstenom

Kravatom labavom

Da časti oduševljen zabavom

Al` ja baš nisam fan

Napadnih pedera

Što večno jure konobarice

I mirišu na berbera

Al' `ajde…

Bio sam umoran

Rekoh tom paunu:

«Majstore, ja sam u nokdaunu

Grebem po žicama

Tamburam danima

Ubi me dim po restoranima.

Sad vidiš promaja

Pod ovim šatorom…»

On reče: «Čekaj malo

Ti si bio dobar s` mojom matorom?»

A, tako?!

Da, onda sam ga poznao tek

Pa nije čudo, proš`o je vek

Za tog se dripca udala

Buba Erdeljan

Šta ti je trebalo to

Mali mišu moj

Da pođeš za takvu barabu?

Što nisi pazila

Što si princa preobrazila

U ovu žabu?

Vol`o bi` da znam…

Bila si kći tatina

Ja vucibatina

Blesavko, sa senom u kosi

Uzmi il` ostavi

Ko je mogo da pretpostavi?

Đavo ga nosi…

Tip reče: «Ovde sam s` dve fine ženice

Uuu, dve opake raspuštenice!»

Namignu mangupski

«Svi malo šaramo»

Namignuh i ja

Kao: «Naravno.»

Seo sam tako s` njim

I onim guskama

A on je samo brbljao

O, da l' je poljubi tim usnama?

Ma ne…

Konobar, što zastajkuješ?

Da l' i ti možda štrajkuješ?

Daj dečko, odma` flašu svirni

Pa smo mirni

Proš`o sam Sever i Jug

Širom pa u krug

I čega sam ostao željan?

Pa ne baš mnogo tog`

Bršljana s` jednog zida visokog

I Bube Erdeljan

E, volo bih da znam…

Šta ti je trebalo to

Moja lepojko?

O, bila si dukata vredna

Što si pustila

Da te ovaj tu izgustira?

Budalo jedna!

`Ej, moji lanjski snegovi…

Šta ti je trebalo to

Mali mišu moj

Da pođeš za takvu barabu?

Što nisi pazila

Što si princa preobrazila

U ovu žabu?

Da mi je da znam:.

Prošo sam Sever i jug

Širom pa u krug

I čega sam ostao željan?

Pa ne baš mnogo tog`

Bršljana s` jednog zida visokog

I Bube Erdeljan

E, da…